Prve srpske države

Prve srpske države

Kneza koji je predvodio Srbe u seobi na Balkan, nasledio je posle smrti njegov sin, tako da je vlast, tokom vekova, ostala u istoj porodici, a prvi knez čije ime je zabeleženo, bio je Višeslav, za koga se pretpostavlja da je vladao oko 780. godine.

Posle njega vladao je njegov sin Radoslav, koga nasleđuje njegov sin Prosigoj.

Višeslavov unuk i Prosigojev sin Vlastimir (oko 830—851) je prvi srpski vladar (knez ili župan; Porfirogenit koristi termin arhont) o kome postoji više podataka i danas se smatra utemeljivačem srpske države u srednjem veku. Tokom njegove vladavine, Srbija se našla na udaru susedne Bugarske na čijem se čelu nalazio han Presijam (836—852). Rat je trajao tri godine, a tokom njega je bugarski vladar izgubio veći deo svoje vojske i nije uspeo da postigne bilo kakav uspeh, što svedoči o snazi tadašnje Srbije. Drugi istorijski izvori ne pominju ovaj sukob, tako da su njegov povod i datiranje predmet rasprave istoričara, a jedino što se sa sigurnošću može reći je da je vođen između 836. i 852. godine. Dok jedni povod za rat vide u delovanju mnogobožačkog dela srpskog naroda koji je podigao pobunu i zbacio vrhovnu vizantijsku vlast, čime je došao u sukob sa susednim Bugarima oko prevlasti nad susednim Slovenima. Drugi smatraju da je upravo srpska saradnja sa Vizantijom u borbi protiv Bugara dovela do rata, dok treći smatraju da povod za rat nema veze sa vizantijskom spoljnom politikom, već isključivo sa tadašnjim srpsko-bugarskim odnosima.

Pored toga Vlastimir je svoju ćerku udao za Krajinu, sina župana Travunije Beloja. Nakon toga mu je dodelio titulu kneza i dao mu veću samostalnost, ali je Travunija ostala pod vrhovnom vlašću kneza Srbije. Kasnije su Travunijom vladali potomci Krajine i Vlastimirove ćerke, Hvalimir i Čučimir, koji su poznati samo po imenima.

Sredinom IX veka umire knez Vlastimir, a vlast, prema srpskom naslednom pravu, prelazi na trojicu njegovih sinova Mutimira (851—891), Strojimira i Gojnika, koji su delili vlast. Posle Presijamove smrti 852. godine, na vlast je došao njegov sin Boris (Mihajlo) (852—889).

 Pečat kneza Strojimira Vlastimirovica